Студио за нови стрип

Студио за нови стрип основан је крајем 1975 године у Лучанима. Чинили су га аутори Миленко Пајић (1950-2015) студент књижевности и Владимир Дуњић (1957) студент ликовних уметности у Београду. Двојица креативаца су се бавила теоријом форме стрипа и своје идеје су успевали да формулишу самим језиком стрипа. Намера им је била да покажу и докажу да стрип не мора да служи само за лаку забаву, већ да му је семантичка и идејна носивост много већа него што се раније мислило.

Нови стрип, онако како га схвата Студио из Лучана, садржи, пре свега, елементе најкарактеристичније за овај медиј, који припада групи графичких и визуелних медија. Шта је у њему најграфичкије, највизуелније, најстриповскије? То је, најпре, сама графичка структура у бесконачно много варијанти, од којих само једна потпуно одговара задатој и третираној теми. А затим, ту су и остали графички и геометријски елементи, визуелне и сликарске компоненте (тачка, линија, површина, простор, илузија простора, текст, класичан елементарни језик стрипа, боја, композиција, контраст, симетрија, перспектива итд.)

Осим тога, врло су важне и премисе проистекле из конвенције писма, писања и читања, то наше "слева надесно" о којме не размишљамо, а што је преко потребно у процесу дешифровања понуђених и означених графичких структура. Компоненте које нису стриктно везане за визуелност (говор, приче, дијалог, драма и томе слично) у делима су Новог стрипа, као по правилу, у другом плану. Чак и у стрип-тексту, као што ће се видети, наглашена је визуелност текста пре свега осталог што би текст садржавао или могао да садржи.

Студио на нови стрип Лучани сажео је своја досадашња искуства и опређељења у области Новог стрипа у пет манифеста.

Основне формалне одлике радова насталих у Студију прије свега су: концизност, крајња сведеност графичког израза, становит концептуални, слободнији приступ стрипу као графичком медију, доследно спроведена једноставност и апсолутна визуелна прочишћеност. Такво опредељење, уздржано коришћење теоријским искуствима без притисака на Манифесте 1-5, избегавање експлоатације концепата, као и готово потпуна одсутност фигурације, омогућују реализацију једне прилично песимистичке слике света, а то је, опет, питање личног ауторског уверења.1

Оснивачи Студија за нови стрип из Лучана излагали су своја дела у Галерији студентског културног центра Београд, галерији Атељеа 212, галерији Дома културе у Чачку и галерији Музеја сувремене умјетности у Загребу.

Крајем јула 2007. године издавачка кућа "Академика" из Ужица објавила је луксузно опремљену монографију "Студио за нови стрип" посвећену експериментима и графичким истраживањима Миленка Пајића и Владимира Дуњића.

1 Из каталога изложбе одржане у Галерији сувремене умјетности у Загребу, 18.1 - 4.2.1979. године.

Илустрације преузете са http://bibliotekapajic.blogspot.com